Србија је потписник чак 69 међународних конвенција из области социјалног осигурања, радних односа, запошљавања и заштите на раду. Ти документи су обавезујући као било који други закон у држави, али о њима се уопште не говори јавно, ваљда да се не сазна шта нам све ускраћују...

КАКВА су ваша права уколико бисте желели да се професионално усавршавате, а због тога трпи посао. Како се утврђује минимална зарада, или колико времена мајка може да одсуствује са посла да би дојила дете. Списак је подугачак и на њему има и докумената којим се регулише и заштита машина у процесу рада (односно како радник треба да се понаша да га машина не би смрвила), или чак и услови смештаја посаде на поморском броду.

Све ово чини садржај разноразних међународних конвенција које је потписала држава Србија. Оне су усклађене са нашим законодавством, а до сада листа потписаних има укупно 69 докумената из области социјалног осигурања, радних односа, запошљавања и заштите на раду.

Невезано за међународне стандарде непознавање јавности са прописима је генерално велики проблем у држави. У Министарству рада и социјалне политике истичу да су за разлику од радника, наши репрезенатативни синдикати упознати са свим прописима и врло често сами инсистирају на потписивању појединих конвенција.

Тренутно је у припреми ратификација конвенције о заштити материнства, чије потписивање је покренуо Грански синдикат "Независност" - каже Ивана Банковић из одељења за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте при Министарству рада. - Консултовали смо сектор за бригу о породици, направили упоредну анализу и дошли до закључка да треба припремити закон уз који ће ићи и образложење о оправданости оваквог поступка.

Наша саговорница наглашава да увек мора да постоји објашњење који је интерес државе и шта се добија потписивањем одређеног међународног документа. Притом се води рачуна и да ли то изискује додатна финансијска средства. Ових дана у одборима Скупштине Србије расправљаће се и о конвенцијама које регулишу безбедност и рад у грађевинарству, због све већег броја повреда и смртних случајева у овој области, као и о конвенцији која уопште дефинише промотивни оквир безбедности и заштите на раду.

Највећи број докумената ратификован је током 2000. и 2004. године, јер нам је због санкција у касним деведесетим укунуто чланство у Међународној организацији рада - каже Банковићева.

Сада смо потврдили све ратификације претходне државе СФРЈ и Србија је потписница осам фундаменталних конвенција чиме не могу да се похвале многе државе у региону. Наш највећи успех је, иако ће деловати чудно, потписивање конвенција са поморским садржајем. Пошто после раздруживања немамо поморску луку ни бродове, али имамо посаде широм света, такви документи морају да остану на снази.

Наша саговорница истиче да обичним људима то није битно, али у свету многи живе од рада на бродовима, па се правила морају поштовати. Највећи проблем у поштовању међународних стандарда је, уствари, превод законодавства и код нас и у свету.

Оно на чему би ми још требало да се усавршавамо су статистички подаци, јер радимо по застарелим методама. Примера ради, Међународна организација рада је толико прецизна да нам зарад неких истраживања тражи и информације о кршењу права радника приликом брања шећерне репе!? - каже Банковићева.

Све међународне конвенције које је Србија ратификовала објављене су у Службеном гласнику и на сваки члан радници могу увек да се позову. Њихове одреднице су обавезујуће, као и било који други закон у држави.

Ево листе тих конвенција...

tvojnovac.net / Живана Јеленковић