Зашто Динкић не иде у затвор?

Лидер Г17 плус Младан Динкић под заштитом је тужилаштва иако је против њега поднето неколико пријава, ниједна од њих до дан данас није процесуирана. Председник ДХСС Владан Батић затражио је јуче од надлежног тужиоца да саопшти шта се десило с великим бројем кривичних пријава против лидера Г17 плус Млађана Динкића. Батић основано сумња да су пријаве немарно затурене. Батић каже: ''Подсећам да сам још 12. маја 2005 године поднео усмено на записник две кривичне пријаве:
- Против Млађана Динкића и Бојана Зечевића везано за прање пара преко рачуна једне приватне фирме у ХВБ банци у Сегедину којом приликом сам приложио комплетан досије УБПОК-а о овом случају са свим изјавама и материјалним доказима.
- Против Млађана Динкића и других везано злоупотребу службеног положаја око формирања , приватизације и продаје “Националне штедионице” и с тим повезаног функционисања “Еуроаксиз” банке у Москви , чији су главни акционари неки од овдашњих тајкуна. И уз ту пријаву приложено је обиље материјалних доказа.
- Почетком 2007 године против Млађана Динкића и других поднео сам кривичну пријаву везану за случај тзв. « Ки- парских пара » уз више хиљада страница доказног материјала који сам својевремено добио преко тадашњег главног тужиоца Хашког трибунала Карле Дел Понте.

Прошле су године а никаквог одговора нема . Ако немају основа кривичне пријаве су требале бити одбачене. Ако имају морало се кренути у процесуирање. Уместо тога пријаве су и даље у фијоци а тужилаштво ћути . Зашто?, завршава Батић.''

Интернет сајт ''Е-новине.цом'' на својо почетној страници објављује карикатуру под називом ''Смрт у доба рецесије – поледња Патријархова велика авантура'' на којо је приказан Патријарх Павле како лежи у болничком кревету и изговара: ''Осећам да долази...''. Аутор је Лазар Бодружа.

Кликом на карикатуру, отвара се страница са стрипом у којем Свети Петар грди Смрт што још увек није отишла по Патријарха. Стрип је постављен 09. фебруара 2009. г. и представља пети део серијала под називом ''Патријарх против савести''. Први део је објављен 31.01.2009. г. Сем можда у једном делу, у свима осталим се прижељјкује Патријархов скори крај.

Оснивач и издавач овог електронског гласила је предузеће ЕРАТОН д.о.о. из Београда, са директором Драганом Јелићем на челу. Главни и одговорни уредник је Петар Луковић а заменик му је Томислав Марковић.

Не само што јавност мора да дигне свој глас против оваквих појава, већ и Српска Православна Црква мора да стане у заштиту свог Патријарха. Јавни тужилац би морао да се огласи поводом оваквог вређања људског достојанства верског поглавара СПЦ јер када се то може некажњено радити са једном таквом личношћу, Патријархом Павлом, чему онда да се надају обични верници. Зар ће нас ловити и убијати зато што верујемо, зато што смо Срби? Како се српском може назвати она власт која допушта овакве сатанистичке нападе на основно право, право на живот?

Савез писаца Русије доделио је награде “Имперскаја култура” која носи име Едуарда Володина, Радовану Караџићу и Ратку Младићу, а церемонија уручења одржана је у Москви на Богојављење, 19. јануара 2009. г.

Радован Караџић и Ратко Младић су, у категорији ''Словенско братство'',  добили награду за храброст, верност и устрајност у служењу јединству православних словенских народа. У образложењу је наведено да је “ове године награда додељена српским лидерима који су се борили да сачувају свој народ и земљу својих предака”. Председник Савеза руских писаца Валериј Ганичев оптужио је Трибунал у Хагу да је “необјективан и да је инструмент у рукама моћних западних земаља”.

У препуној дворани Савеза писаца Русије, председник Савеза писаца Русије Валериј Ганичев уручио је награду брату Радована Караџића, Луки, и замолио га да пренесе поздраве „великом српском родољубу и песнику”. Лука Караџић је захвалио у име оправдано одсутног брата и рекао да је награда додељена у важном тренутку: „Подршка руских писаца ће за Радована бити подстрек и охрабрење да издржи у одбрани на суђењу пред Хашким трибуналом“.

Награду Савеза писаца Русије раније су добили Слободан Милошевић, Војислав Шешељ и Драгош Калајић. Шешељ је 2007. добио награду која носи име православног филозофа Едуарда Волођина, која се додељује руским и страним песницима, историчарима, књижевницима и културним и јавним радницима. „Награда је додељена човеку посвећеном националном духу и непоколебљивој вољи”, рекао је тада Валериј Ганичев, додајући да Савез писаца Русије чврсто стоји на страни српског народа и српских патриота. Он је навео да је делегација писаца често боравила у Србији, учествовала у сусретима са војницима, укључујући ту и боравак у подручјима борбених дејстава. Ганичев је рекао и да је „Шешељ желео да уједини Србе, што се господарима света није допало”, а узвратила му је Јадранка Шешељ речима: '' Хоћу да свој руској браћи пренесем братски поздрав вашег верног пријатеља Војислава Шешеља који је по окончању свог штрајка глађу изјавио: ''У тим тренуцима су ми помагали Господ Бог и Русија''.

Наравно, наши медији нису посветили нимало пажње додели награде Караџићу и Младићу. То су учинили медији из Хрватске и БиХ успут чинећи и кривично дело стављајући одредницу убица или ратни злочинац испред имена Караџића и Младића а један домаћи Интернет сајт поред њих двојице, у истом контексту, па и жешће, помиње и Шешеља и Милошевића. Те квалификације, у земљи Србији, чинећи кривично дело, износи Томислав Марковић, заменик главног и одговорног уредника ''Е-новина''.